„Динар који потрошиш на Аллаховом путу, динар који потрошиш за ослобађање роба, динар који даш као милостињу сиромаху и динар који потрошиш на своју породицу — највећа награда је за онај који потрошиш на своју породицу.“

Мноштво начина трошења на Аллаховом путу.
Првенство у трошењу на оно што је најпрече када се појави више потреба истовремено, а међу тим потребама је и издржавање породице када није у могућности помоћи све.
Учењак ен-Невеви је у свом коментару на Сахих Муслим рекао: „Подстицање на трошење за породицу и објашњење величине награде за то; јер међу њима су они чије је издржавање обавезно због крвног сродства, међу њима су они код којих је то препоручено и сматра се милостињом и одржавањем родбинских веза, а међу њима су они чије је издржавање обавезно због брачног уговора. Све ово је врлина и на то се подстиче, и то је боље од добровољне милостиње.“
Ес-Синди је рекао: „Речи: 'динар који троши на своју породицу', значе: ако тиме има за циљ Аллахову и жели да испуни право своје породице.“
Ебу Килаба је рекао: „Који човек има већу награду од онога који троши на своју малу децу, штити их од прошења?“