да је Аллахов Посланик, алејхисселам, на сеџди говорио: "О Аллаху, опрости ми све грехе, и мале и велике, и прве и последње, и јавне и тајне

Ибнул-Кајјим је рекао: „Молити за опрост малих и великих, првих и последњих, тајних и јавних греха – овај свеобухватни израз показује жељу да покајање обухвати и оне грехе које човек зна, али и оне које не зна.“
Речено је да је „мале“ стављено пре „великих“ јер молилац постепено појачава своју молбу, а велики греси често настају из устрајности на малим и занемаривања њихове опасности. Мали греси пут ка великим, па је логично прво тражити опрост за њих.
Понизно обраћање Аллаху, Узвишеном, и тражење Његовог опроста за све грехе, било мале или велике.
Имам ен-Невеви је рекао: „Овај хадис указује на прописаност појачавања молбе и коришћења више израза у молитви, иако неки од њих могу бити довољни сами по себи.“