„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“

Свака особа, без обзира на свој степен и положај у вери, потребна је да се враћа Аллаху, Узвишеном, и да усавршава себе кроз покајање. Нико није без пропуста у испуњавању обавеза према Аллаху, Узвишеном: „И покајте се сви Аллаху, о верници.“
Покајање је опште и односи се како на остављање греха, тако и на поправљање пропуста у извршавању обавезних дела.
Искреност у покајању је услов за његово прихватање. Онај ко напусти грех због неког другог, а не ради Аллаха, не сматра се истинским покајником.
Имам ен-Невеви је рекао да покајање има три услова: - да човек престане са грехом, - да се покаје због тога што га је учинио - и да чврсто одлучи да се никада више не врати том греху. - - Ако се грех односи на другог човека, додаје се и четврти услов: узвраћање неправде или стицање његовог опроштаја.
Указује се на то да Посланиково, алејхисселам, тражење опроста не мора бити због учињених грехова, већ због његове савршене преданости Аллаху и његове сталне везе с Његовим спомињањем, јер је Посланик био свестан величине Аллахових права и тога да човек, колико год радио, увек остаје недовољно захвалан на Божијим благодатима. Ово је, поред осталог, и начин подучавања његовог уммета.