се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке спрам својих рамена када би отпочињао намаз

Једна од мудрости овог прописа јесте да је то украс намазу и начин величања Узвишеног Аллаха.
Потврђено је да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке и још једном, мимо ова три места, као што се спомиње у предаји Ебу Хумејда Ес-Са'идија која се налази код Ебу Давуда и других. То је практиковао приликом устајања са првог седења на трорекатним и четверорекатним намазима.
Такође, преноси се да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подизао руке наспрам ушију, али их није додиривао. То се наводи у предаји Малика б. Хувејриса која је забележена у два Сахиха. У њој стоји да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, приликом текбира подизао руке наспрам ушију.
Изговарање: "Семи'аллаху лимен хамидех“, и "раббена ве лекел-хамд,“ односи се на имама и онога ко клања сам, док онај ко клања иза имама, изговара само: "Раббена ве лекел-хамд.“
Речи: "Раббена ве лекел-хамд“ , након подизања са руку'а, преносе се од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на четири начина. Ово је један од њих, а најбоље би било да клањач некада изговара на један начин, а некада на други.