’Заиста, ватром не треба да кажњава нико осим Господара ватре.’“

Абдуллах ибн Мес’уд, радијаллаху анху, споменуо је да су били са Послаником, алејхисселам, на путовању. Посланик, алејхисселам, отишао је ради своје потребе, а његови другови су затекли птицу са два пилића, па су их узели. Птица је тада почела да шири и маше својим крилима, уплашена због губитка својих птића. Потом је дошао Посланик, алејхисселам, и рекао: „Ко је ожалостио и уплашио ову птицу одузевши јој њене мале?!” Потом је наредио да јој их врате. Затим је угледао мравињак који је био запаљен ватром, па је рекао, алејхисселам: „Ко је запалио ово?“ Неки од његових другова рекоше: „Ми.“ Он им тада рече: „Није допуштено никоме да живо биће кажњава ватром, осим Аллаху, њеном Створитељу.“