‘Заиста је шејтан изгубио наду да ће на Арапском полуострву бити обожаван од стране оних који обављају намаз, али није изгубио наду да ће их завадити.’“

Обожавање кипова је уствари обожавање сотоне (шејтана), јер је он тај који наређује и позива на обожавање кипова. Доказ за то је говор којег Узвишени Створитељ преноси од Абрахама: „О оче мој, не обожавај шејтана...“
Шејтан настоји да изазове свађе, непријатељство, ратове и смутње међу муслиманима.
Једна од користи намаза у исламу је да чува љубав међу муслиманима и јача везе братства међу њима.
Намаз је најбитнији обред у вери након два шехадета, због чега су муслимани названи „они који клањају (мусалин)“.
Арапско полуострво има посебне карактеристике које га издвајају од осталих делова света.
Ако неко каже да је на неким местима на Арапском полуострву дошло до обожавања идола, иако је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Заиста је шејтан изгубио наду да ће га обожавати они који који обављају молитву...“, то је зато што хадис говори о ономе што је шејтан осећао и о његовој нади која је нестала када је видео освајања и масовно улажење људи у ислам. Хадис нас обавештава о шејтановој нади и очекивању, али стварност је била другачија, по Божијој мудрости.