„Заиста се дела вреднују према намерама, и заиста сваком човеку припада оно што је наумио

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису истиче да се према намерама вреднују сва дела, и она која се тичу ибадета (обредословља) и она која се тичу међуљудских односа. У складу с тим, онај ко својим добрим делом жели неки интерес мимо Аллаховог задовољства добиће само то што је наумио без да има награду код Аллаха. С друге стране, ко се добрим делом жели приближити Узвишеном Аллаху, за њега ће бити награђен па чак и ако се радило о нечему свакидашњем, попут конзумирања јела и пића.

Након тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, навео је пример како би боље појаснио какав утицај има намера на дела која су по својој вањштини идентична. Наиме, онај ко учини хиџру са намером да постигне Аллахово задовољство, његова хиџра ће бити примљена и шеријатски исправна, и биће награђен због искрености. А онај ко учини хиџру ради овосветске користи, попут иметка, угледа, трговине или женидбе, неће остварити осим оно што је намеравао, и неће имати никакве награде на ономе свету.