„Када човек умре, прекидају му се дела, осим три: трајне садаке коју је дао, корисног знања којег је оставио или доброг детета које дови за њега.“

Учењаци су сложни да ће човеку од користи бити након његове смрти: трајна садака, знање којим се људи користе и да неко за њега упућује дову. У другим хадисима се наводи и хаџџ.
У овом хадису се конкретно наводе ова три дела будући да она представљају темеље добра, те да добри људи углавном желе да управо она остану иза њих.
Свако знање од којег се људи окористе, човек ће за њега имати добро дело, а највеличанственије је шеријатско и њему помоћне знаности.
Од ова три дела, највредније је знање, будући да се њиме чува шеријат и од њега сва створења имају користи.
Подстицај на одгајање побожне деце. Од њих ће њихови родитељи имати користи на ономе свету будући да они за њих упућују дову.
Подстицај на чињење доброчинства родитељима након њихове смрти. Од те дове ће и то његово дете имати користи.
Дова ће користити умрлом макар је упућивао и неко други мимо детета. Међутим, у хадису се конкретно спомиње дете јер ће углавном оно све до смрти упућивати дову за свог родитеља.