„Подстичите оне на самрти да изговоре речи: Ла илахе иллаллах (Нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха).“

Препоручљивост подсећања онога коме је смртни час дошао.
Непожељно је претерано подсећање особе која је на самрти и инсистирање да их изговори, ако је већ сам изговорио или је схваћено из његовог понашања, како се не би узнемирио и рекао нешто неприкладно.
Невеви је рекао: „Ако их изговори једном, не понавља му се, осим ако након тога нешто проговори, па се поново подсећа како би то биле његове последње речи.“
Хадис подразумева: Присуство код особе на самрти ради подсећања, утехе и затварања његових очију (након смрти) и испуњавање његових права.
Није прописано подсећање на ове речи након смрти, нити код гроба по завршетку укопа, јер то Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није чинио.