Заиста се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од оних који наричу, који обрију главу и који цепају своју одећу у знак жалости.’“

Eбу Бурда, радијаллаху анху, прича да је његов отац, Eбу Муса ел-Eшари, радијаллаху анху, тешко оболео и пао у несвест. Његова глава била је у крилу једне жене из његове породице, која је почела да плаче и оплакује га. Није могао да јој одговори због несвестице. Када се освестио, рекао је да се ограђује од онога од чега се и Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио, и да се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од: Оних који гласно наричу: то су они који подижу глас при некој несрећи. Оних који брију главу: то су жене које брију косу због несреће. Оних који цепају своју одећу: то су они који цепају своју одећу када их задеси несрећа. Ови поступци потичу из периода незнања (џахилијета). Посланик је наредио стрпљење у време несреће и очекивање награде од Аллаха.