Ко клања намаз (молитву) као ми, окреће се према нашој кибли (у правцу Кабе), и једе месо животиње заклане по исламским прописима, тај је муслиман који има Аллахову заштиту и заштиту Његовог Посланика. Зато не кршите обавезу коју је Аллах дао у Његово име

Ибн Реџеб је рекао: „Овај хадис указује на то да се крв (живот човека) не чува само пуким изговарањем два сведочења, док се не испуне њихова права. А најважније од тих права је намаз (молитва); због тога је намаз посебно поменут. У другом хадису, уз намаз је додата и зекат (обавезна милостиња).“
Људске поступке треба посматрати према ономе што је споља видљиво, а не према унутрашњим намерама. Зато се за онога ко исповеда и испољава спољашња обележја вере примењују прописи који важе за муслимане, све док се код њега не појави нешто што је у супротности с тим.
Ибн Реџеб је рекао: „Помињање окретања према кибли указује на то да је неопходно обављати намаз који је прописан муслиманима у њиховој Књизи, објављеној њиховом Посланику, а то је намаз окренут према Каби. У супротном, онај ко би се молио према Џамији Акса (у Јерусалиму) након што је тај пропис укинут, попут Јевреја, или према истоку, као што то чине хришћани, тај није муслиман чак и ако би изговорио сведочење једнобоштва (ар. шехадет).“
Хадис је доказ о великој важности окретања према Кибли у намазу, јер није поменуо ниједан други услов намаза, попут чистоће и других.
Ибн Реџеб је рекао „Помињање једења заклане животиње муслимана у себи садржи наговештај да је неопходно придржавати се свих очигледних прописа ислама, а један од највећих је једење заклане животиње муслимана и слагање са њима у погледу клања. Ко се од тога уздржи, тај није муслиман.“