„Ко буде стицао знање којим се тражи задовољство Аллаха, субханеху ве теала, (шеријатско знање) желећи њиме да стекне дуњалучку корист, неће осетити мирис Раја на Будућем свету.“

Обавезна је искреност у тражењу знања, и снажан је подстицај на то (да се знање стиче искључиво ради Аллаха, а не ради угледа, похвале или дуњалучке користи).
Озбиљно упозорење против коришћења шеријатског знања ради ријалука (показивања) или као средства за стицање дуњалучке користи, јер је то један од великих греха.
Ако неко тражи знање искрено ради Аллаха, па му дуњалучка корист дође као последица, дозвољено му је да је узме и то му неће нашкодити.
Мухаммед ибн Абдулхади ес-Синди је рекао: "Посланикове ове речи 'мирис раја' представљају појачано изражавање забране уласка у Рај; јер онај ко не осети ни мирис нечега, сигурно га неће ни добити."
Ко учи знање које се тражи ради Аллаховог лица, али то чини због посла, положаја или других дуњалучких циљева – обавезан је да се искрено покаје Аллаху. Узвишени Аллах, из Своје милости, брише последице покварене намере ономе ко се искрено врати Њему, јер Он је Власник велике доброте и опроста.
Ово упозорење односи се на онога ко стиче шеријатско (верско) знање. А што се тиче онога ко тражи знање од овосветских наука, попут инжењерства, хемије и слично, ради дуњалучке користи, њему припада његова намера (и нема грех).