'Господару, заштити ме од немоћи и лењости, шкртoсти, дубоке старости и казне у кабуру. Господару, души мојој удахни богобојазност и очисти је од од греха, јер само је Ти можеш очистити; Ти си њен заштитник и њено уточиште! Господару, Теби се склањам од бескорисног знања, од срца без страха, од душе која је незајажљива и од дове коју Ти не примаш.“

Једна од дова Посланика, алејхисселам, била је:
„Господару, заштити ме“ – тј. молим Те за заштиту и уточиште –
„од немоћи“ – то јест, од немоћи да се предузме нешто корисно,
„и од лењости“ – од одсуства воље и покретања ка добру;
јер неспособан не може да делује, а лењ човек не жели да делује.
„И од кукавичлука“ – од страха који човека спречава да предузме оно што је исправно и нужно, „и од шкртoсти“ – од ускраћивања онога што је обавеза да се да,
„и од дубоке старости (харам)“ – која доводи до слабљења тела и ума,
„и од казне у гробу“ – и од свега што може довести до ње. „Господару, души мојој удахни богобојазност“ – дај јој и упути је на
„њену богобојазност“ – тј. на покорност Теби кроз чињење доброг и остављање греха.
„И од греха је очисти“ – од порока и ниских особина,
„ јер само је Ти можеш очистити“ – и нико осим Тебе то не може.
„Ти си њен заштитник“ – Онај који је подржава и чува,
„и њено уточиште“ – Онај који располаже њеним стварима, њен Створитељ, Господар и Дародавац свега. „Господару, Теби се утичем од бескорисног знања“ – као што је сихр, или било које знање које не доноси корист на ахирету, или корисно знање али по којем се не поступа.
„од срца без скрушености,“ – које Теби није покорно, не смирује се и не налази спокој у спомињању Тебе.
„од душе која је незасита“ – која није задовољна оним што јој је Аллах дао од чисте и дозвољене опскрбе.
„и од дове коју Ти не примаш“ – која је одбијена – „која се не услишава.“