‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“

Прави Исцелитељ је Аллах Узвишени, док су лекар и лек овосветски узроци који сами по себи не доносе ни корист ни штету осим с Божијим допуштењем.
Посета болеснику једно је од права међу муслиманима, а међу члановима породице је најпреча.
Подстицање онога ко посећује болесника да за њега упути ову благословену молбу (дову).
Од праксе Посланика, алејхисселам, било је лечење шеријатском рукјом помоћу Кур'ана и добрих молби (дова). Када би се разболео, алејхисселам, сам би себи учио рукју, као и онима који су се жалили на болест, било чланови његове породице или други.
Ибн Хаџер је рекао: „Поставља се питање како је могуће молити за оздрављење болесника, с обзиром на то да болест представља откуп за грехе и доноси награду, као што многи хадиси потврђују. Одговор је да је молитва (дова) вид ибадета и не противречи награди и откупу, јер се они остварују већ у почетку болести и стрпљењем у њој. Онај који се моли налази се између две добробити: или ће добити оно што жели, или ће му то бити надокнађено доношењем неке неке друге користи или отклањањем штете, а све је то од Божијег добра.“