„Зар вам Аллах није омогућио да и ви дајете милостињу? Сваки тесбих (изговор: Субханаллах) је милостиња, сваки текбир (изговор: Аллаху екбер) је милостиња, свако ‘елхамду лиллах’ је милостиња, сваки изговорени шахадет је милостиња, подстицање на добро је милостиња и одвраћање од зла је милостиња, па чак је и брачни однос милостиња.“

Неки сиромашни асхаби су се пожалили Посланику, саллаллаху 'алејхи ве селлем, на своје стање и сиромаштво, те на немогућност да дају милостињу у иметку како би добили велику награду, као што су је добијала њихова браћа која су имала богатство, те да чине добро као и они. Рекли су: „Они клањају као што ми клањамо, посте као што ми постимо, али се милостињом одвајају вишком свог иметка, а ми немамо шта да дамо у милостињу!“ Тада их је Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, упутио на оно што могу да чине као милостињу и рекао: „Зар вам Алах није дао оно чиме можете чинити милостињу за себе? Ваше изговарање ‘Субханаллах’ је милостиња, као и ‘Аллаху екбер’, ‘Алхамдулилах’, ‘Ла илахе иллаллах’. Такође, наређивање добра је милостиња, и одвраћање од зла је милостиња, па чак и интимни однос са супругом је милостиња.“ Изненадили су се и рекли: „О Аллахов Посланиче, да ли ће неко од нас добити награду ако задовољи своју страст?“ Он је одговорио: „Шта мислите, када би је задовољио на забрањен начин, у блуду или нечем сличном, да ли би због тога имао грех? Тако је исто, када то учини на дозвољен начин, имаће награду.“