Нека онај ко јаше поселами онога који иде, онај који иде онога ко седи и нека мања скупина поселами већу.“

Похвално је називати селам на начин како је наведено у хадису. Према томе, уколико би онај ко иде назвао селам ономе ко јаше, то би било дозвољено, али то није најбоље и највредније.
Називати другима селам на начин како се наводи у хадису, то је узрок међуљудске љубави и присности.
Уколико би двојица имали иста својства сходно томе што се наводи у овом хадису, бољи од њих је онај ко први започне са називањем селама.
У овом хадису препознајемо потпуност шеријата (исламског верозакона) будући да се у њему појашњава све за чим људи имају потребу.
Потребно је подучити се правилима називања селама и свакоме дати право које му припада.