„Пример упуте и знања с којима ме је Аллах послао сличан је обилној киши која падне на земљу,

Посланик је упоредио оне који имају користи од онога с чиме је он послан: упуте и шеријатског знања, са земљом на коју падне обилна киша. Та земља је различита и дели се на три врсте: Прва је: чиста и плодоносна земља која прима кишницу, па из ње ниче обилна вегетација – и свежа и сува, од које људи имају корист. Друга је: земља која задржава воду, али не рађа усеве, она чува воду како би људи могли да је користе: да пију, напајају стоку и наводњавају поља. А трећа врста: земља равна и глатка, не задржава воду нити ниче било шта на њој, ни сама није имала користи од кише, нити су људи могли имати користи од ње. Тако је и са онима који слушају знање и упуту с којима је послат Мухаммед, алејхисселам. Први је: учењак, који разуме веру и ради по ономе што зна, а друге подучава, он је попут плодоносне земље која упија воду, па има користи од ње и она сама, а и доноси плодове од којих корист имају и други. А други: то је носилац знања који га памти и преноси, али му недостаје дубље разумевање и способност да из њега извлачи правне или верске поуке. Он прикупља знање, посвећен је његовом учењу, али га не примењује у пуној мери, нити разуме његове дубине. Он је попут земље која чува воду, сама не даје плодове, али људи од ње имају корист. А трећа врста су они који слушају знање, али га не памте, нити по њему поступају, нити га преносе другима, они су попут земље која ни воду не упија ни плод не даје, па ни сама нема користи, нити омогућава другима да имају корист.