— О Аллахов Посланиче, шта ако дође човек који жели да ми отме иметак?

Учењак ен-Невеви каже: „Одбрана части (породице и частних вредности) је обавезна без икаквог спора међу учењацима. Што се тиче одбране сопственог живота уколико дође до убиства, око тога постоји разилажење у нашем мезхебу и код других. Одбрана иметка је дозвољена, али није обавезна.
Овај хадис је доказ да знање претходи делу, јер је овај асхаб прво питао Посланика шта му је обавеза, пре него што је нешто предузео.
Такође, треба постепено реаговати у одбрани од нападача, прво покушати с упозорењем, саветом или тражењем помоћи. Ако и поред тога настави с нападом, онда се брани с намером да се напад заустави, а не да се нападач убије. Циљ није смрт, већ одбрана.
Крв, иметак и част муслимана су свети.
Учењак ен-Невеви каже: „Знај да се шехиди деле у три категорије: Шехид у рату против неверника, који је убијен у борби, из разлога који се директно односе на сам рат. Он има статус шехида и на овом и будућем свету, не гасули се, не клања му се џеназа, и имаће пуну награду шехида на Ахирету. Шехид по награди, али не и по прописима овог света, као што су онај ко умре од стомачне болести, од куге, под рушевинама, или ко буде убијен бранећи своје имање. За овакве особе постоје веродостојни хадиси у којима се називају шехидима. Они се гасуле, клања им се џеназа, али ће на Будућем свету имати награду шехида, мада она не мора бити истоветна као код прве категорије. Онај ко је крао из ратног плена или има сличне преступе, иако је погинуо у рату против неверника има спољашњи статус шехида на овом свету, не гасули се и не клања му се џеназа, али на Будућем свету нема пуну награду шехида.