„Ко одгоји две ћерке и брине о њима док не одрасту, на Судњем дану ћемо ја и он бити као ова два прста.“ И спојио је своје прсте

Велика награда је обећана ономе ко се брине о ћеркама, обезбеђујући им издржавање и васпитање, све док се не удају или не постану пунолетне. Исто важи и за сестре.
Награда за бригу о ћеркама је већа од награде за бригу о синовима, јер таква награда није споменута у истом контексту за синове. Разлог за то је што је брига о ћеркама и старање о њиховим потребама тежа него за синове, јер су ћерке осетљивије, не могу самостално управљати својим пословима као синови. Такође, очев интерес није повезан с тим да ће га ћерке оснажити у суочавању с непријатељима, наставити његово име или породичну лозу, као што је то случај са синовима. Стога је потребно више стрпљења и искрености у трошењу за њих, уз добру намеру, што увећава награду. Због тога ће онај ко се брине о ћеркама бити у друштву Посланика, нека су Божији благослови и мир над њим, на Судњем дану.
Знаци пунолетства код жене су: навршених петнаест година (ако нема менструацију), или појава менструације пре петнаесте године, раст стидних длачица, или полуцирање услед "влажних снова".
Куртуби је рекао: „Под ‘пунолетством’ се (у овом хадису) мисли на достизање стања у којем особа може самостално да се брине о себи, а код жена то се постиже тек када их мужеви узму код себе. Овде се не мисли на пунолетство у смислу почетка менструације и верских обавеза, јер се може десити да се удају пре тог периода и постану зависне од мужа, а не од старатеља. Такође, може добити менструацију, али да и даље није способна да се брине о својим потребама. Уколико би је оставили, она би се изгубила и њено стање би се погоршало. У том тренутку она заслужује већу заштиту и бригу, како би се њена заштита употпунила и како би постала пожељна за удају. Због овог разлога наши учењаци су рекли да издржавање девојке не престаје њеним пунолетством, већ тек када је муж узме код себе.“