„Шта је са људима који подижу своје погледе ка небу током намаза?“ Тиме је строго упозорио на такво понашање, па је додао: „Нека престану с тим, или ће им бити одузет вид.“

Лепота позива Посланика, алејхисселам, и његово јасно изношење истине огледају се у томе што није именовао онога ко је поступио супротно. Циљ је био разјаснити истину, а то је постигнуто. Оваквим поступањем, он је прекрио грешку онога ко је погрешио, што је погодније за прихватање опомене.
Снажна забрана и озбиљно упозорење односе се на оне који подижу своје погледе ка небу током намаза.
У делу „Аунул-Ма'буд“ објашњено је да је разлог за ову забрану то што се, подизањем погледа ка небу, особа одвраћа од смера кибле и тиме одступа од правила и прописа молитве.
Подизање погледа током намаза противи се понизности и скрушености.
Ово указује на величину и значај намаза, јер је обавеза клањача да у намазу буде на врхунцу бонтона према Узвишеном Богу.