Abdullah ibn Jezid el-Hatmijj prenosi da mu je El-Bera ibn Azib rekao, a on nije bio sklon lažima: "Nakon što bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 'Allah čuje onoga ko Ga hvali', niko od nas ne bi svoju kičmu saginjao sve dok Poslanik ne bi pao na sedždu, a zatim bismo se i mi spuštali na sedždu nakon njega

Opis načina slijeđenja ashaba Allahovog Poslanika u namazu. Oni nisu išli na sedždu sve dok on ne učini sedždu.
Ibn Dekik el-'Id je rekao: "U tome je dokaz duge i potpune smirenosti Allahovog Poslanika u namazu."
Odnos muktedije (onoga koji klanja za imamom) prema svome imamu u pogledu slijeđenja u namazu može se ogledati u četiri stanja: 1- Preticanje (مسابقة): To je kada muktedija počne radnju prije imama, tj. stigne do rukna prije njega. Npr. da učini ruku' ili sedždu prije imama. Ovo je zabranjeno, a ako to namjerno uradi uz znanje o zabrani, njegov namaz postaje neispravan, bilo da je pretekao rukn ili sam ulazak u rukn. Ako se to desi u tekbiru ihrama, namaz mu se uopće ne računa i mora ga ponoviti. 2- Usklađenost (موافقة): To je kada muktedija radi radnje istovremeno sa imamom. Npr. ruku‘ s njegovim ruku‘om, sedždu sa sedždom, ustajanje sa njegovim ustajanjem i tako dalje. Ovo je najblaži oblik koji je pokuđen, a po vanjskom značenju hadisa, čak i zabranjen. Ako bi se izjednačio s imamom u tekbiru ihrama, namaz mu ne bi bio ispravan i mora ga ponoviti. 3- Slijeđenje (متابعة): To je da muktedija obavlja radnje odmah nakon imama, bez kašnjenja. To je jedini propisani način koji je u skladu sa Sunnetom. 4- Kašnjenje (تخلُّف): To je kada muktedija zaostane za imamom toliko da se izgubi slijeđenje. Npr. imam ode na ruku', a muktedija ostane stajati dok se imam skoro ne podigne. To je suprotno propisanom i zabranjeno je, osim ako postoji opravdan razlog poput bolesti ili starosti.