Allaha mi, ako Allah da (inšallah), ja se zaista neću zakleti, a da se, kad vidim da je nešto drugo bolje od nje, neću iskupiti za svoju zakletvu i uraditi ono što je bolje (ili je rekao: '... uradit ću ono što je bolje i iskupiti se za svoju zakletvu')

Ebu Musa el-Eš'ari nam kazuje da je jednom prilikom došao Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, sa nekoliko pripadnika njegovog plemena. Imali su za cilj da zatraže od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da im se dadne deva za jahanje kako bi učestvovali u borbi. Poslanik se zakleo Allahom da nema nikakvih deva da im dadne. Potom su se vratili, te su se zadržali određeno vrijeme dok Allahovom Poslaniku nisu stigle tri deve. Tada im ih je poslao, pa su oni jedni drugima kazali: "Allah nam neće dati bereketa u ovim devama s obzirom da se Allahov Poslanik zakleo Allahom da nam ne može priuštiti deve." Vratili su mu se i upitali ga o tome. Poslanikim,sallallahu alejhi ve sellem, reče da im je to zapravo Allah dao, jer je On Taj Koji ih je time opskrbio, a Poslanik je samo posrednik u tome. Nakon toga Poslanik im je skrenuo pažnju rekavši: "Tako mi Allaha, ja se doista ne zakunem Allahom, inšallah, da nešto uradim ili da ne uradim, a potom vidim da bolje da drugačije postupim a da ne uradim to što je bolje, a ostavim ono na šta sam se zakleo, a zatim se iskupim za zakletvu."