"Zijevanje u namazu je od šejtana, pa kada neko od vas zijeva, neka to prikrije (stiša) koliko može."

Zijevanje u namazu je od šejtana, jer ono se javlja kada je tijelo teško i umorno, kada se javlja ljenost i drijemež. Šejtan je taj koji dušu zove ka ispunjavanju njenih strasti i prohtjeva i čovjeka navodi da što više jede i pije. Kada se klanjaču javi potreba da zijeva, on će to pokušati da suzbije koliko može svojim zubima i usnama. To će učiniti s ciljem da šejtanu ne pruži priliku da pokvari njegov izgled, da u njega uđe i da mu se smije. Ako to ne može, onda će staviti ruku na usta.