Prenosi se od Ebu Hurejrea, radijallahu 'anhu, da je nosio Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, posudu za abdest i pranje poslije nužde. I tako, dok ga je jednom slijedio s njom, on upita: "Ko je to?" "Ja sam Ebu Hurejre!", odgovorio je. "Daj mi kamenja kojim ću se obrisati poslije nužde; nemoj mi donositi kost niti balegu." Donio mu je kamenje u rubovima svoje odjeće i ostavio ga pored njega. Udaljio se dok on nije završio, a onda su krenuli zajedno, pa ga je upitao: "A šta je s košću i balegom?" "To dvoje je", reče Poslanik, "hrana džina. Došli su mi (jednom prilikom) izaslanici džina Nasibina - a to su dobri džini - i zatražili mi nafaku. Molio sam Allaha za njih: kada god prođu pored kosti ili balege, da nađu na tome hranu." Bilježi Buhari.

Ebu Hurejre je putovao s Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, noseći posudu s vodom kako bi se Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, mogao abdestiti i očistiti nakon nužde. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naredio mu je da donese kamenje kako bi se očistio, i rekao mu da ne donosi kosti i izmet životinja. Ebu Hurejre mu je donio kamenje, te stavio pored njega, a zatim se udaljio. Kada je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, obavio nuždu, Ebu Hurejre ga je upitao o razlogu zbog zabrane čišćenja kostima i izmetom životinja, pa mu je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao da je to hrana džina. Kazao mu je da su mu jedne prilike došli džini Nasibina, a to je mjesto između Šama i Iraka i da ih je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pohvalio. Oni su ga pitali o hrani, pa im je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, proučio dovu da na svakoj kosti i izmetu životinja nađu hranu za sebe. U Sahihu Muslima preneseno je ograničenje: "Za vas je svaka kost nad kojom je spomenuto Allahovo ime. Kad vam padne u šake, na njoj ćete naći obilje mesa. A svaka balega je hrana vašim životinjama."