photo_2024-02-28_18-13-26

Vem var profeten Muhammad صلى الله عليه وسلم och vad lärde han oss?

Vem var profeten Muhammad ﷺ och vad lärde han oss?

Han är den som försvarade mänsklighetens rättigheter för 1400 år sedan.

Han bevarade rättigheterna för män, kvinnor, barn och de svaga.

Han skyddade djuren och miljön samt uppmanade folk att ta hand om Jorden.

Han befallde oss att ha gott uppförande och han strukturerade relationer mellan släktingar och grannar.

Han etablerade samlevnaden mellan muslimer och icke-muslimer.

Han främjade och strukturerade familjerelationer som garanterar föräldrars stora och betydande rättigheter för sina barn.

Han förbjöd förtryck och stod för rättvisa, kärlek, enhet och samarbete om godhet.

Han uppmanade till att hjälpa behövande, besöka den sjuke samt kärlek och råd till samtliga människor.

Han förbjöd muslimer från dåliga handlingar som att stjäla, fuska, våld och orättvisa.

Han är den som förändrade våra liv och etik från dåligt till bra.

Han lärde muslimen att inte stjäla.

Han lärde muslimen att inte ljuga.

Han lärde muslimen att inte dricka alkohol.

Han lärde muslimen att inte begå äktenskapsbrottt.

Han lärde muslimen att inte fuska.

Han lärde muslimen att inte bekriga oskyldiga människor.

Han lärde muslimen att inte skada sina granne, både muslimen och icke-muslimen.

Han lärde muslimen att vara vörnadsfull gentemot sina föräldrar och tjäna dem, även om de inte tillhörde samma religion.

Han lärde muslimen att visa empati gentemot barn, kvinnor, svaga och äldre.

Han lärde muslimen att inte plåga människa eller djur, och att inte förstöra miljön.

Han lärde muslimen att ha barmhärtighet och kärlek till sin fru och att ta hand om sina barn fram till sin död

Han lärde muslimen att aldrig överge sin relation med sina barn även efter att de nått vuxen ålder.

Varje muslim älskar Muhammed ﷺ mer än någon annan.

Varje muslim älskar Moses och Jesus – frid vare med dem – och tror att de är bland de bästa av profeterna, frid vare med dem alla.

Profeten Muhammed ﷺ sändes till araber och icke-araber.

Det finns ingen överlägsenhet i hans religion mellan araber och icke-araber förutom genom gudsfruktan.

Sannerligen är han Muhammad ﷺ.

Har du nu förstått varför alla muslimer älskar Muhammad ﷺ?

Vet du nu vad Muhammad ﷺ betyder för muslimer?

För mer information om Muhammad ﷺ och hans läror, besök:

www.alsarhaan.com

Svenska السويدية

Rechten die gevraagd zijn door de Fitrah en die goedgekeurd zijn door de Islamtische wetgeving

Rechten die gevraagd zijn door de Fitrah

Rechten die gevraagd zijn door de Fitrah en die goedgekeurd zijn door de Islamtische wetgeving

الحقُّ الأوَّل: حقُّ الله تعالى Het eerste recht: Het recht van Allaah de Verhevene.
أن تعبده وحده لا شريك له، وتكون عبدًا مُتذلِّلًا خاضعًا له، مُمتثلًا لأمره، مُجتنبًا لنهيه، مُصدِّقًا بخبره.

عقيدةٌ مُثلى، وإيمانٌ بالحقِّ، وعملٌ صالحٌ مُثمرٌ.
عقيدةٌ قِوامها: المحبَّة والتَّعظيم، وثمرتها: الإخلاص والمُثابرة. Dat je Hem alleen aanbidt zonder deelgenoot toe te kennen, en dat je een vernederde onderdanige dienaar van Hem bent, gehoorzamend aan Zijn bevelen, en dat je afstand neemt van Zijn verboden, en Zijn berichtgeving gelooft.

Een voorbeeldige Aqiedah (credo), een geloof in de waarheid, en een goede daad.

Een credo waarvan de zuilen: liefde en hoogachting zijn, en waarvan de vruchten: zuivere intentie en doorzetting zijn.

الحقُّ الثَّاني: حقّ رسول اللّه ﷺ Het tweede recht: Het recht van de Boodschapper van Allaah ﷺ
توقيره، واحترامه، وتعظيمه؛ التَّعظيمَ اللَّائقَ به، من غير غُلوٍّ ولا تقصيرٍ.
وتصديقُه فيما أخبر به من الأمور الماضية والمُستقبَلة، وامتثالُ ما به أمرَ، واجتناب ما عنه نهى وزجرَ، والإيمانُ بأنَّ هديَه أكملُ الهدي، والدِّفاعُ عن شريعته وهديه. Hem vereren, eerbiedigen en hoogachten; de bij hem passende hoogachting, zonder overdrijving en zonder minachting.

Tevens hem geloven in hetgeen wat hij bericht aan zaken van het verleden en de toekomst, en het gehoorzamen van wat zich daarin bevindt aan bevelen, en afstand nemen van wat hij verboden heeft en waarvoor hij berispt heeft, en het geloven dat zijn leiding de meest volmaakte leiding is, het verdedigen van zijn wetgeving en zijn leiding.

الحقُّ الثَّالث: حقّ الوالدين Het derde recht: Het recht van de ouders.
أن تبرَّهما، وذلك بالإحسان إليهما قولًا وفعلًا، بالمال والبدن، وتمتثل أمرهما في غير معصية الله، وفي غير ما فيه ضررٌ عليك. Dat je vroom jegens hen bent, en dat middels de weldoening jegens hen in spraak en daad, financieel en fysiek, en dat je hen gehoorzaamt in hun bevelen uitgezonderd wat ongehoorzaamheid is aan Allaah, en al hetgeen waarmee je jezelf kwaad berokkent.

الحقُّ الرَّابع: حقّ الأولاد Het vierde recht: Het recht van de kinderen.

(1) التَّربية؛ وهي تنمية الدِّين والأخلاق في نفوسهم، حتَّى يكونوا على جانبٍ كبيرٍ من ذلك.
(2) أن يُنفَق عليهم بالمعروف، من غير إسرافٍ ولا تقصيرٍ.
(3) ألَّا يُفضَّل أحدٌ منهم على أحدٍ في العطايا والهبات. (1) De opvoeding: Dat is de ontwikkeling van de godsdienst en de gedragingen in henzelf, totdat zij een groot gedeelte daarvan verwezenlijken.

(2) Dat hij in het goede over hen uitgeeft, zonder verspilling en tekortkoming.

(3) Dat hij niemand onder hen boven de ander voortrekt in de schenkingen en de giften.

الحقُّ الخامس: حقّ الأقارب Het vijfde recht: Het recht van de verwanten.
أن يصل قريبه بالمعروف؛ ببذل الجاه، والنَّفع البدنيِّ، والنَّفع الماليِّ بحسب ما تتطلَّبه قوَّة القرابة والحاجة. Dat hij de banden van zijn verwanten aanhoudt middels het voor hen opkomen en middels de fysieke en financiële hulp, naargelang de hechtenis van de verwantschap en de nodigheid ervan.

الحقُّ السَّادس: حقّ الزَّوجين Het zesde recht: Het recht van de huwelijkspartners.
أَن يعاشر كلٌّ منهما الآخر بالمعروف، وأن يبذل الحقَّ الواجب له بكلِّ سماحةٍ وسهولةٍ، من غير تكرُّهٍ لبذله ولا مُماطلةٍ.
من حقوق الزَّوجة على زوجها: أن يقوم بواجب نفقتها من الطَّعام والشَّراب والكسوة والمسكن وتوابع ذلك، وأن يعدل بين الزَّوجات.
من حقوق الزَّوج على زوجته: أن تطيعه في غير معصية الله، وأن تحفظه في سرِّه وماله، وألَّا تعمل عملًا يضيِّع عليه كمال الاستمتاع. Dat eenieder onder hen de ander goed behandelt, en het verplichte recht uitvoert middels uiterste genegenheid en gemak, zonder verafschuwing noch uitstel van de uitvoering ervan.
Tot de rechten van de echtgenote over de echtgenoot, behoort: dat hij zijn plicht uitvoert ten aanzien van de uitgave over haar wat betreft voedsel, drank, kledij, huisvesting en alle toebehoren, en dat hij rechtvaardig is tussen zijn vrouwen.
Tot de rechten van de echtgenoot over zijn echtgenote behoort: dat ze hem gehoorzaamt behalve in ongehoorzaamheid aan Allaah, en dat ze over hem waakt in zijn geheimen en zijn bezitting, en dat ze geen daad verricht waarmee ze hem belet in de volmaakte genieting.

الحقُّ السَّابع: حقّ الولاة والرَّعيَّة Het zevende recht: Het recht van de (moslim)leiders en de onderdanen.
حقوق الولاة على الرَّعيَّة فهي: أن يقوموا بالأمانة الَّتي حمَّلهم الله إيَّاها، وألزمهم القيام بها؛ من النُّصح للرَّعيَّة، والسَّير بها على النَّهج القويم الكفيل بمصالح الدُّنيا والآخرة، وذلك باتِّباع سبيل المؤمنين.
حقوق الرَّعية على الوُلاة: النُّصح لهم فيما يتولَّاه الإنسان من أمورهم، وتذكيرهم إذا غفلوا، والدُّعاء لهم إذا مالوا عن الحقِّ، وامتثال أمرهم في غير معصية الله، ومُساعدتهم. De rechten van de (moslim)leiders over hun onderdanen, zijn: dat zij de verantwoordelijkheid nakomen die Allaah hen heeft doen dragen en die Hij hen verplicht heeft, waarbij zij middels zuiverheid de rechten nakomen van de onderdanen, die zij naargelang de rechtlijnige methode uitvoeren die de wereldse en hiernamaalse profijten waarborgt, en dat middels het volgen van het pad van de gelovigen (de sahaabah) .
De rechten van de onderdanen over de (moslim)leiders, zijn: Het nakomen van hun rechten met zuiverheid in de zaken waarin zij hen leiden, en hen herinneren wanneer zij onoplettend zijn, en voor hen smeken indien zij afwijken van de waarheid, en hen gehoorzamen behalve in de ongehoorzaamheid aan Allaah, en hen helpen.

alsarhaan.com

Dutch الهولندية

 

 

Пайғамбар Мухаммад صلى الله عليه وسلم деген кім және ол бізге нені үйретті?

Пайғамбар Мухаммад صلى الله عليه وسلم деген кім және ол бізге нені үйретті?

من هو النبي صلى الله عليه وسلم وماذا علمنا؟ كتيب باللغة القازاقية ، ألفه الدكتور هيثم سرحان، يبين فيه عظمة النبي صلى الله عليه وسلم وعظمة الدين والمبادئ التي جاء بها.
Пайғамбарымыз (оған Аллаһтың игілігі мен сәлемі болсын) кім әрі ол бізге нені үйретіп кетті? Қазақ тіліндегі кітапша. Дайындаған құрметті шейх, доктор Хайсам Сархан. Онда Пайғамбарымыздың (оған Аллаһтың игілігі мен сәлемі болсын) ұлылығы және ол алып келген дін мен бастаманың ұлылығы туралы баяндалады.

Хулосаи китоб Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтонаg

Хулосаи китоб Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтона

★ Хулосаи китоб★
★ Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтона★

Сабаби навистани китоб:
Замоне ки шайх ба Лубнон соли 1373 ҳиҷрӣ барои муолиҷа сафар кард дар онҷо китоби (دع القلق وبدأ الحياة)-(Бе қарориро тарк кун ва зиндагиро шурӯъ кун)-и нависандаи Амрикоӣ Дел Канегрӣ пас аз он хушаш омад ва бар асоси он ин китобро навист.

1-Имон ба Аллоҳ таъоло ва аъмоли нек; Имон сабаби сабру қаноат ва ризоят ба он чи Аллоҳ тақдир кардааст.

2-Эҳсон “некӣ кардан” ба ҳалқ дар гуфтор ва кирдор; пас некӣ хайрро меорад ва бадиро дӯр мекунад.

3-Машғул шудан ба кор ё дониши муфид; он дилро аз фикр кардан ба чизе, ки шуморо ба ташвиш меорад дӯр мекунад.

4-Ба фикри кори имруза кор кунед; аз ончи гузашт андӯҳгин мабош, ва нигарони оянда набош, зеро Паёмбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам аз ғаму андӯҳ аз Аллоҳ паноҳ металабид.

5-Бештар зикр кардани Аллоҳ таъоло; пас зикри Аллоҳ ба қалб амну оромӣ меорад.

6-Шумори неъматҳои зоҳиру ботинии Аллоҳ таъоло; он шукрро меорад ва ташвишро фаромӯш мекунонад.

7-Нигоҳ кардан ба касе ки поёнтар аз шумост; он туро ба ҳамду санои Аллоҳ бар он чизе, ки ҳастӣ ҳидоят мекунад ва ғаму андӯҳи туро дур мекунад.

8-Фаромуш кардани гузашта; он чи гузашт, баргардонда намешавад ва бо он кор кардан беҳуда ва девонагӣ аст.

9-Дуои Аллоҳ таъоло; мисли дуъо кардан барои ислоҳи дини худ, дунёву охират, чунон ки дар ҳадис омадааст.

10-Барои баҳо додан ба имкониятҳои бадтарин; вақте фалокат руй медиҳад имкони бадтарин ин аст, ки ҳангоми вуқуъ фалокатро сабуктар мекунад ва агар ба вуҷуд ояд саъй мекунад, ки то ҳадди имкон онро кам кунад.

11-Ба ваҳм ва хаёлот гирифтор нашавем; пас таваҳумҳо фикрҳои бадро бар шумо ба армуғон меорад ва интизории ин, ки ягон чизи бад рӯй медиҳад, боиси ташвишҳо ва бемориҳо мегардад.

12-Вобастагии қалб ба Аллоҳ ва таваккал кардан ба Ӯ; (ва ҳар кас бар Аллоҳ таъоло таваккал кунад, пас Аллоҳ ӯро кофӣ аст). Сураи Талоқ ояти: 3.

13-Ба хатогиҳои дигарон тоқат кардан ва бо онҳо сабр кардан; ҳар як инсон бояд нуқсе ё норасоӣ ё коре дошта бошад, ки шумо онро бад мебинед, пас ба тарафи хубии ӯ назар кунед.

14-Ба чизҳои беаҳамият машғул нашавед; чӣ тавре ки шумо ба тоб овардани офатҳои табиӣ ва чизҳои калон қарор медиҳед, ҷавонон эҳтимоли зиёд аз онҳо рӯй мегардонанд.

15- Ҳаёт кӯтоҳ аст; зиндагии ҳақиқӣ-бо кӯтоҳии худ-ҳаёти хушбахтӣ ва оромиш аст, пас онро бо нигаронӣ кӯтоҳтар макун ва ба ранҷ кашида нашав.

16-Бисёр изтироб, ва онҳо воқеӣ нестанд; бисёр чизҳое, ки шумо аз он нигарон будед, рӯй надоданд, эҳтимоли заифро ба бисёр имкониятҳои қавӣ қарор надиҳед.

17-Аз озор додани одамон нороҳат нашавед; пас мардум ба худашон зиён мерасонанд ва агар ба он машғул шавӣ, ба андозаи зиёнашон ба ту зиён мерасонад.

18-Ҳаёти шумо аз фикрҳои шумо вобаста аст; агар фикратон дар бораи он бошад, ки дар дин ё дар дунё чӣ фоидае ба шумо мерасонад, пас зиндагии шумо хуб ва хушбахт аст, вагарна баръакси он аст.

19-Аз инсонҳо шукрро интизор мабош; агар ба онон, ки бар ту ҳақ доранд ва ё онон, ки ҳақ надоранд, некӣ кунӣ ин муомила бо Аллоҳ аст, пас шукр накардани онҳо ба ту парвое накун.

20-Худатонро ба он чи барои шумо фоида дорад машғул кунед; чизҳои зараровар изтиробу андӯҳро ба бор меоранд, аз амалҳои судманд мадад биҷӯед.

21-Корро фавран анҷом диҳед; пас, агар корҳо ҳал нашаванд, боқимондаи корҳои қаблӣ бар шумо ҷамъ мешаванд ва корҳои минбаъда ба онҳо илова карда мешаванд ва онҳо шуморо банд мекунанд.

22- Афзалият диҳед; аз муҳимтарин ва баъд аз ҳама муҳим оғоз кунед ва он чизеро, ки ба он нафсат майл мекунад, интихоб кун, то дилгирӣ ба шумо рӯй надиҳад машварат кун, пас касе ки машрават кард пушаймон намешавад.

 

 

Пайғамбар Муҳаммад саллаллоҳу алайҳи ва саллам кист ва моро чи омӯзондааст

Пайғамбар Муҳаммад саллаллоҳу алайҳи ва саллам кист ва моро чи омӯзондааст

من هو النبي صلى الله عليه وسلم وماذا علمنا؟ كتيب باللغة ال ، ألفه الدكتور هيثم سرحان، يبين فيه عظمة النبي صلى الله عليه وسلم وعظمة الدين والمبادئ التي جاء بها.
Паёмбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам кист ва моро чи омӯзонд? Китобчае ба забони Тоҷикӣ , ки доктор Ҳайсам Сарҳон таълиф кардааст, ки дар он бузургии Паёмбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам ва бузургии дин ва умдаҳое, ки бо он омадааст, нишон медиҳад.
Хулосаи китоб Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтона

Хулосаи китоб Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтона

Хулосаи китоб
Воситаҳои муфид барои ҳаёти
хушбахтона

Муаллиф: Абдурраҳмон ибни Носир Саъдӣ 1307-1376 яке аз маъруфтарин уламои мусулмони замони худ ва яке аз имомони муҳаққиқ буд.
★ Хулосаи китоб★
Воситаҳои муфид барои ҳаёти
хушбахтона
Сабаби навистани китоб:
Замоне ки шайх ба Лубнон соли 1373 ҳиҷрӣ барои муолиҷа сафар кард дар онҷо китоби (دع القلق وبدأ الحياة )-(Бе қарориро тарк кун ва зиндагиро шурӯъ кун)-и нависандаи Амрикоӣ Дел Канегрӣ пас аз он хушаш омад ва бар асоси он ин китобро навист.
1- Имон ба Аллоҳ таъоло ва аъмоли нек; Имон сабаби сабру қаноат ва ризоят ба он чи Аллоҳ тақдир кардааст.
2-Эҳсон “некӣ кардан” ба ҳалқ дар гуфтор ва кирдор; пас некӣ хайрро меорад ва бадиро дӯр мекунад.
3-Машғул шудан ба кор ё дониши муфид; он дилро аз фикр кардан ба чизе, ки шуморо ба ташвиш меорад дӯр мекунад.
4-Ба фикри кори имруза кор кунед; аз ончи гузашт андӯҳгин мабош, ва нигарони оянда набош, зеро Паёмбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам аз ғаму андӯҳ аз Аллоҳ паноҳ металабид.
5-Бештар зикр кардани Аллоҳ таъоло; пас зикри Аллоҳ ба қалб амну оромӣ меорад.
6-Шумори неъматҳои зоҳиру ботинии Аллоҳ таъоло; он шукрро меорад ва ташвишро фаромӯш мекунонад.
7-Нигоҳ кардан ба касе ки поёнтар аз шумост; он туро ба ҳамду санои Аллоҳ бар он чизе, ки ҳастӣ ҳидоят мекунад ва ғаму андӯҳи туро дур мекунад.
8-Фаромуш кардани гузашта; он чи гузашт, баргардонда намешавад ва бо он кор кардан беҳуда ва девонагӣ аст.
9-Дуои Аллоҳ таъоло; мисли дуъо кардан барои ислоҳи дини худ, дунёву охират, чунон ки дар ҳадис омадааст.
10-Барои баҳо додан ба имкониятҳои бадтарин; вақте фалокат руй медиҳад имкони бадтарин ин аст, ки ҳангоми вуқуъ фалокатро сабуктар мекунад ва агар ба вуҷуд ояд саъй мекунад, ки то ҳадди имкон онро кам кунад.
11-Ба ваҳм ва хаёлот гирифтор нашавем; пас таваҳумҳо фикрҳои бадро бар шумо ба армуғон меорад ва интизории ин, ки ягон чизи бад рӯй медиҳад, боиси ташвишҳо ва бемориҳо мегардад.
12-Вобастагии қалб ба Аллоҳ ва таваккал кардан ба Ӯ; (ва ҳар кас бар Аллоҳ таъоло таваккал кунад, пас Аллоҳ ӯро кофӣ аст). Сураи Талоқ ояти: 3.
13-Ба хатогиҳои дигарон тоқат кардан ва бо онҳо сабр кардан; ҳар як инсон бояд нуқсе ё норасоӣ ё коре дошта бошад, ки шумо онро бад мебинед, пас ба тарафи хубии ӯ назар кунед.
14-Ба чизҳои беаҳамият машғул нашавед; чӣ тавре ки шумо ба тоб овардани офатҳои табиӣ ва чизҳои калон қарор медиҳед, ҷавонон эҳтимоли зиёд аз онҳо рӯй мегардонанд.
15- Ҳаёт кӯтоҳ аст; зиндагии ҳақиқӣ-бо кӯтоҳии худ-ҳаёти хушбахтӣ ва оромиш аст, пас онро бо нигаронӣ кӯтоҳтар макун ва ба ранҷ кашида нашав.
16-Бисёр изтироб, ва онҳо воқеӣ нестанд; бисёр чизҳое, ки шумо аз он нигарон будед, рӯй надоданд, эҳтимоли заифро ба бисёр имкониятҳои қавӣ қарор надиҳед.
17-Аз озор додани одамон нороҳат нашавед; пас мардум ба худашон зиён мерасонанд ва агар ба он машғул шавӣ, ба андозаи зиёнашон ба ту зиён мерасонад.
18-Ҳаёти шумо аз фикрҳои шумо вобаста аст; агар фикратон дар бораи он бошад, ки дар дин ё дар дунё чӣ фоидае ба шумо мерасонад, пас зиндагии шумо хуб ва хушбахт аст, вагарна баръакси он аст.
19-Аз инсонҳо шукрро интизор мабош; агар ба онон, ки бар ту ҳақ доранд ва ё онон, ки ҳақ надоранд, некӣ кунӣ ин муомила бо Аллоҳ аст, пас шукр накардани онҳо ба ту парвое накун.
20-Худатонро ба он чи барои шумо фоида дорад машғул кунед; чизҳои зараровар изтиробу андӯҳро ба бор меоранд, аз амалҳои судманд мадад биҷӯед.
21-Корро фавран анҷом диҳед; пас, агар корҳо ҳал нашаванд, боқимондаи корҳои қаблӣ бар шумо ҷамъ мешаванд ва корҳои минбаъда ба онҳо илова карда мешаванд ва онҳо шуморо банд мекунанд.
22- Афзалият диҳед; аз муҳимтарин ва баъд аз ҳама муҳим оғоз кунед ва он чизеро, ки ба он нафсат майл мекунад, интихоб кун, то дилгирӣ ба шумо рӯй надиҳад машварат кун, пас касе ки машрават кард пушаймон намешавад

 

Хулосаи китоб Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтона
Хулосаи китоб Воситаҳои муфид барои ҳаёти хушбахтонаTajik забо́ни тоҷикӣ́ الطاجيكية

alsarhaan.com

شيوه هاي مفيد براي زندگی با سعادت

شيوه هاي مفيد براي زندگی با سعادت

شيوه هاي مفيد براي زندگی با سعادت

مولف:
عبدالرحمن بن ناصر السعدی متولد سال ١٣٠٧ ودر سال ١٣٧۶ هجری قمری درگذشت واز
بارزترين علمای زمان خود بود واز امامان محقق بود

سبب تاليف کتاب:
زمانی که به لبنان در سال ١٣٧٣ برای درمان سفر کرده بود با كتابي اشنا شد به اسم ( نگرانيها را رها
کن وزندگی کن) و نويسنده كتاب ديل كانيجري از امريكا بود وشيخ از اين كتاب خوشش
امد واين كتاب (شيوه هاي مفيد براي زندگی با سعادت) را شيخ عبدالرحمن بن ناصر بر
اساس اين كتاب امريكايي تاليف كردند

١. ايمان به الله وعمل صالح:
ايمان به الله انسان را به صبركردن هدايت ميكند وباعث رضايت و قناعت به انچه الله مقدر کرده است ميشود

٢. نيكي به خلايق با گفتار و عمل :
احسان به ديگران باعث جلب شدن احسان به خودمان ميشود وشررا از ما دور ميکند
٣. سرگرم شدن با علم و عمل نافع:
واين امر باعث ميشود كه قلب انسان را از فكر كردن به نگرانيها باز دارد
۴. فکر کردن به عمل روزانه:
پس غم گذشته را مخور.وغصه اينده را نخور,وپيامبر صلی الله عليه وسلم از غم و ناراحتی به الله پناه
ميبرد
۵. ذکرالله را زياد گفتن:
همانا ياد الله باعث اطمينان خاطر و دلگرمی قلبها ميباشد

۶.به ياد اوری نعمت های اشکار و پنهان الله تعالی:
همانا باعث شکر گزاری وفراموشی غمها ميشود
٧.نگاه کردن به وضعيت کسی که از ما فقيرتر است:
واين سبب ميشود الله رابه خاطر انچه را برای ما برگزيده است حمد وسپاس بگوييم وغم وغصه را از
ما دورميسازد
٨.فراموشی گذشته:
هرچيزی که گذشت ديگر بر نميگردد وفکر کردن به ان ديوانگی و بيهوده است
٩.دعا کردن از الله تعالی: —
درحديث امده است که ازالله دعا کند” که دنيا واخرتش را اصلاح کند”
١٠ .احتمال مشکلات بدتر را در نطر بگيرد:
ىر هنگام رخ دادن پيشامد ناگوار احتمال بدتراز ان را بدهد تا از وقوع ان کاسته شود وهنگام رخ دادن
ان به قدر امکان سعی کند که ازشدت مصيبت بکاهد
١١ .خود را مشغول توهمات وخيال پردازی نکند:
توهم باعث پيدايش افکار بد می شود و انتظار حادثه های تلخ را به همراه دارد وتوهم سبب اصلی
غصه هاوبيماری ها است
١٢ .اعتماد قلب به الله و توکل کردن فقط به الله:
وهركس به الله توكل كند او را كافي است
١٣ .تحمل خطاهاي ديگران وصبر كردن بر اذيت انها:
هر انساني را عيب و نقص وخطايي هست كه از ان خوشت نمی ايد ولکن به قسمت خوب ومثبت انها
نگاه کن

.خودت را درگير مسايل کوچک مکن14:
وقتي كه نفس خودت را به تحمل مصيبت ها و مشكلات بزرگ ميكني ,پس بديهي است كه مشكلات
كوچک را رها ميكني
١٥ .زندگی کوتاه است :
زندگی حقيقی با همان کوتاه بودنش همانا سعادت و ارامش را ميطلبد پس ان را با غم وغصه تباه نکن
١۶ .اکثر دلواپسيها و غصه ها حقيقت ندارد:
اكثر چيزهايي كه از انها اضطراب داشته ايي رخ نداد ,پس نگذار كه احتمالات ضعيف بر احتمالات
قوي غلبه کنند
١٧ .از اذيت ديگران ناراحت نباش:
همانا گناه اذيت ديگران بر خودشان است واگر به گناهشان فکر کنی به تو ضرر ميرسد همانطور که
به خودشان ضرر رساندند
١٨ .زندگی ات دنباله رو افکار خودت ميباشد:
اگر به گونه ايی فکر کنی که به دين ودنيا ی خودت نفع برسانی پس زندگی خوب وبا سعادتی خواهی
داشت و اگر خلاف ان باشد بدان که برعکس است
١٩ .از مردم انتظار شكر كردن نداشته باش:
اگر به کسی که بر تو حق داشته بود يا حقی نداشت خوبی کردی ,بدان كه اين معامله ايي مابين تو
والله است پس انتظار شکر ديگران را نداشته باش
٢٠ .خودت را به چيزی که نفع دارد مشغول کن:
اموری که ضرر دارد باعث پيدايش غصه وناراحتی ميشوند ,پس به کارهای نافع مشغول شو
٢١ .كارها را به وقت شان تمام کن:
اگر کارها در وقتشان تمام نشوند باعث ميشود که کارهای قبل و بعد باهم انباشته شود و سبب مشغول
شدنت ميشوند
٢٢ .مقدم كردن كارهاي اوليه:
هميشه ازكارهاي مهم شروع كن وچيزی را که به ان علاقه داری را انتخاب کن تا باعث بيزاری و

خستگی برايت نشود .ومشورت کن و بدان که کسی که مشورت بکند پشيمان نميشو

Persian الفارسية (فارسی)

alsarhaan.com