„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“

Забрањено је оптуживати људе за неверство или грешност без оправданог шеријатског разлога.
Обавезно је бити сигуран и темељит при доношењу пресуда о другима.
Ибн Декик ел-Ид је рекао: „Ово је жестоко упозорење за онога ко оптужи некога од муслимана за неверство, а да то није истина. То је веома озбиљна замка.“
Ибн Хаџер ел-Асалани је рекао: „Међутим, не значи тај који с правом каже другом: "ти си грешник" или "ти си неверник" није грешан, иако је погодио. Ту има детаљно појашњење: - ако је то рекао са намером да га посаветује или да упозори друге указујући на његово стање, онда је то дозвољено. Али ако је намера да га осрамоти, учини га предметом ругла или му нанесе штету, то није дозвољено. Он је обавезан да прекрије његове грехе, подучи га и саветује на леп начин. Ако је могуће постићи циљ љубазношћу, онда није дозвољено прибегавати оштрини, јер то може довести до тврдоглавости и упорности у греху, као што је случај са многима због њиховог осећаја поноса, нарочито ако онај ко упозорава има мањи углед од онога коме се обраћа.“