„Када бисте се ослањали на Аллаха искреним ослонцем (ар. тевекул), Он би вас опскрбио као што опскрбљује птице, изађу гладне ујутру, а увече се врате сите.“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подстиче нас да се ослањамо на Аллаха када желимо прибавити корист и отклонити штету по питању овосветских (дуњалучких) и верских ствари. Нико не може да подари и да ускрати, да наштети и да дадне корист изузев Њега Узвишеног. Потребно је и да подузмемо кораке који су у оквирима наших могућности како бисмо прибавили користи и отклонили штету, а усто се требамо искрено ослонити на Узвишеног Аллаха. Када тако поступимо, Он ће нас опскрбити као што птице опскрбљава. У рано јутро оне крећу у потрагу за опскрбом гладне, а навече се враћају пуних стомака. И птице, дакле, чине оно што је до њих у тражењу опскрбе без лености и чекања да то неко други уради за њих.