„У оно што је свет од пријашњих веровесника запамтио спадају и речи: ‘Ако те није стид, ради шта хоћеш.’“

Стид представља основу лепог понашања.
Стид је особина коју су имали веровесници, нека је Аллахов мир на њих, те од њих и потиче.
Стид наводи човека да ради оно што је лепо и добро, те да остави оно што је погубно и ружно.
Невеви је рекао: „Наредба у овом хадису има значење дозволе. То значи да када желиш учинити нешто због чега се нећеш застидети од Узвишеног Аллаха нити од људи, учини то, а у супротном немој то чинити. На овоме се заснива ислам, а појашњење је следеће: Треба да осећамо стид ако не извршимо оно што је обавезно и препоручено, а такође требамо осећати стид ако урадимо нешто што је забрањено и покуђено. Што се тиче дозвољених дела, стид може бити присутан и у њиховом чињењу и у њиховом изостављању. Овај хадис, према томе, обухвата пет правних категорија. Неки учењаци сматрају да је ово претња, са значењем: Ако изгубиш стид, ради шта хоћеш, а Узвишени Аллах ће ти дати према заслузи. Други пак кажу да је ово наредба у облику обавести, тј. онај ко нема стида, он ради оно што жели.“