Оно што вам забраним, то оставите, а оно што вам наредим, чините колико можете

Хадис представља основни принцип за појашњење обавезе извршавања онога што је наређено и избегавања онога што је забрањено.
Забрана не пружа олакшицу да се чини било шта од забрањеног, док је наређење ограничено способношћу човека; јер је могуће одбити оно што је забрањено, док извршење наређеног захтева способност да се оно учини.
Забрана прекомерног постављања питања: учењаци су поделили питања у две категорије: 1. Питања која су постављена у сврху учења онога што је потребно за веру, и то је наређено. У ову категорију спадају питања асхаба. 2. Питања која су постављена с намером прекомерног испитивања и цепидлачења, и то је оно што је забрањено.
Упозорење овом уммету да не одступа од свог Посланика, као што се десило народима пре њих.
Забрањено обухвата и мало и много, јер се његовој забрани не може приступити без избегавања и малог и великог. На пример, ако нам је забрањено каматно пословање, забрана се односи и на мало и на много.
Избегавање узрока који воде ка забрањеном, јер то спада у значење избегавања самог забрањеног дела.
Човек не би требало, када чује наређење Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да пита: „Да ли је обавезно или препоручено?“, већ треба одмах да се труди да изврши оно што је могуће, као што је речено: „Чините оно што можете од њега.“
Превише постављања питања може бити узрок пропасти, нарочито у стварима које се не могу сазнати, као што су питања о невидљивом и о стањима на Судњем дану. Не постављај превише питања о тим стварима, да не би пропао и постао као онај ко претерује и иде у крајност.