HadeethEnc · 1.47.0
„Доћи ће смутње. Затим ће бити смутња у којој је онај ко седи бољи од онога ко ходи, а онај ко ходи бољи од онога ко жури
Available translations
Choose an available translation of this Hadeeth
01
Hadeeth text
Од Османа ес-Шеххама преноси се да је рекао: „Ја и Феркад ес-Сабахи смо отишли до Муслима ибн Ебу Бекре, док је био на свом имању. Ушли смо код њега и упитали: ‘Да ли си чуо да је твој отац преносио хадис о смутњама?’ Рекао је: ‘Да, чуо сам да је Ебу Бекрете пренио да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Доћи ће смутње. Затим ће бити смутња у којој је онај ко седи бољи од онога ко ходи, а онај ко ходи бољи од онога ко жури. Ако се појави та смутња, нека онај ко има камиле оде својим камилама; онај ко има овце нека оде својим овцама; а онај ко има земљу (плац), нека буде на њој.“ Неко од присутних упита: „О, Аллахов Посланиче, шта мислиш о ономе ко нема ни камиле, ни овце, ни земљу?“ Рекао је: „Нека узме свој мач, удари га о камен и отупи га, а затим нека се спасава ако може да се спаси. Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио?“ Тада је један човек рекао: „О Аллахов Посланиче, шта ако будем приморан и одведен на једну од страна у сукобу и једна ме страна удари мачем или ме погоди стрела и убије?“ Рекао је: „Он ће сносити и свој и твој грех и биће од становника Пакла.“
02
Explanation
Осман еш-Шехам и Феркад ес-Сабахи упитали су Муслима, сина угледног асхаба Ебу Бекрета, радијаллаху анху, да ли је чуо од свог оца хадис од Посланика, алејхисселам, о смутњама и сукобима који ће се десити међу муслиманима. Он је одговорио: „Да, Посланик, алејхисселам, обавестио је да ће после његове смрти доћи смутње. У тим смутњама онај ко мирно седи и не учествује у њима бољи је од онога ко у њима ходи, али не тражи их нити се интересује за њих. А онај ко у њима ходи бољи је од онога ко ка њима жури, тражи их и учествује у њима.“ Затим је Посланик, алејхисселам, упутио оне код којих се појави смутња у њиховом времену и месту да, ако нађу склониште, прибегну њему. Ко има камиле које пасу, нека оде својим камилама; ко има овце које пасу, нека оде својим овцама; а ко има земљу и поље, нека се врати на своју земљу. Човек је тада упитао: „О, Аллахов Посланиче, шта ако неко нема уточиште у облику камила, оваца или земље?“ Рекао је: „Нека узме своје оружје, сломи га и онеспособи, а затим нека бежи и спаси себе и своју породицу, ако може да се спасе.“ Затим је Посланик, алејхисселам, три пута рекао: „Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио?“ Човек је тада упитао: „О, Аллахов Посланиче, шта ако будем приморан да учествујем са једном од страна или група, па ме неко удари мачем или ме погоди стрела и убије ме?“ Рекао је: „Онај ко те убије понеће свој грех и твој грех и биће на Судњем дану од становника ватре.“
03
Benefits
Обавештење о доласку смутњи служи као упозорење и припрема људи, како не би учествовали у њима, и како би молили Аллаха за стрпљење и спас од њиховог зла.
Учењак ен-Невеви каже: „Речи Посланика, алејхисселам: „Онај ко седи у њој бољи је од онога ко стоји,“ и даље у хадису, значе да указују на велику опасност тих смутњи, подстичу на њихово избегавање и бежање од њих, и да ће њихово зло и искушење бити сразмерно ангажовању у њима.“
Учењак ен-Невеви каже: „Грех се уклања са онога ко је приморан на присуство у смутњи, али убиство није дозвољено под принудом, и онај ко га изврши остаје грешан по консензусу исламских учењака.“
Ибн Хаџер додаје: „Неки учењаци су рекли да, ако група дигне оружје против владара, одбијајући своје обавезе и подижући рат, постаје обавезно борити се против ње. Исто тако, ако се две групе муслимана међусобно сукобе, обавеза је сваког ко је у могућности да заустави оног који греши и подржи оног који је у праву. Ово је став већине учењака. Други су пак разликовали ситуације, па су рекли: ако дође до борбе између две групе муслимана у одсуству заједничког владара, онда је борба забрањена. На такве случајеве се односе хадиси у овом и сличним темама.“
Учењак ен-Невеви каже: „Учењаци су се разишли у мишљењима око борбе током смутњи (фитни) међу муслиманима. Једна група је рекла да није дозвољено борити се у смутњама међу муслиманима, чак и ако уђу у нечију кућу и траже његову смрт — није му дозвољено да се брани. Ово је став Ебу Бекрета, радијаллаху анху, и других. Ибн Омер и Имран ибн Хусеин, нека је Аллах задовољан њима, рекли су: не треба улазити у такве смутње, али ако буде нападнут, може се бранити. Ова два става се слажу у томе да не треба учествовати у смутњама међу муслиманима.“ Већина другова Посланика, као и већина учењака друге генерације муслимана сматрају да је обавезно подржати онога ко је у праву у таквим смутњама и борити се против побуњеника, као што Аллах Узвишени каже: „... па се борите против оне скупине која неправду чини док се не врати Божијој наредби.“ (Кур’ан) Ово је исправно мишљење, а хадиси се тумаче да се односе на онога ко не види ко је у праву или на две групе које су неправедне и немају оправдање.
Учењак ен-Невеви каже: „Речи Посланика, алејхисселам: „Онај ко седи у њој бољи је од онога ко стоји,“ и даље у хадису, значе да указују на велику опасност тих смутњи, подстичу на њихово избегавање и бежање од њих, и да ће њихово зло и искушење бити сразмерно ангажовању у њима.“
Учењак ен-Невеви каже: „Грех се уклања са онога ко је приморан на присуство у смутњи, али убиство није дозвољено под принудом, и онај ко га изврши остаје грешан по консензусу исламских учењака.“
Ибн Хаџер додаје: „Неки учењаци су рекли да, ако група дигне оружје против владара, одбијајући своје обавезе и подижући рат, постаје обавезно борити се против ње. Исто тако, ако се две групе муслимана међусобно сукобе, обавеза је сваког ко је у могућности да заустави оног који греши и подржи оног који је у праву. Ово је став већине учењака. Други су пак разликовали ситуације, па су рекли: ако дође до борбе између две групе муслимана у одсуству заједничког владара, онда је борба забрањена. На такве случајеве се односе хадиси у овом и сличним темама.“
Учењак ен-Невеви каже: „Учењаци су се разишли у мишљењима око борбе током смутњи (фитни) међу муслиманима. Једна група је рекла да није дозвољено борити се у смутњама међу муслиманима, чак и ако уђу у нечију кућу и траже његову смрт — није му дозвољено да се брани. Ово је став Ебу Бекрета, радијаллаху анху, и других. Ибн Омер и Имран ибн Хусеин, нека је Аллах задовољан њима, рекли су: не треба улазити у такве смутње, али ако буде нападнут, може се бранити. Ова два става се слажу у томе да не треба учествовати у смутњама међу муслиманима.“ Већина другова Посланика, као и већина учењака друге генерације муслимана сматрају да је обавезно подржати онога ко је у праву у таквим смутњама и борити се против побуњеника, као што Аллах Узвишени каже: „... па се борите против оне скупине која неправду чини док се не врати Божијој наредби.“ (Кур’ан) Ово је исправно мишљење, а хадиси се тумаче да се односе на онога ко не види ко је у праву или на две групе које су неправедне и немају оправдање.
Attribution
[رواه مسلم]
Categories
Share
Share hadeeth
Sharing options · 0 Total shares