„Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине

Посланику, алејхисселам, дошли су људи из племена Укл и Урејна као муслимани. Оболели су од болести која им је изазвала тежак стомачни проблем, па су се осећали лоше у Медини, јер им није одговарала ни храна ни ваздух у том граду. Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила од зеката и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су то учинили, и након што су оздравили, повратили снагу, поправили изглед и угојили се, убили су чобанина Божијег Посланика, алејхисселам, и украли камиле. Вест о овоме стигла је рано ујутру, па је Посланик послао људе да их траже. Ухваћени су и доведени као заробљеници пред Посланика када је Сунце већ изашло. Посланик је наредио да им се одсеку руке и ноге, да им се изваде очи – јер су исто то учинили чобанину – и да буду бачени у пустињу, где су жедни тражили воду, али им није дата, све док нису умрли. Ебу Килаба је рекао: „Они су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“