„Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, никада се није борио против једног народа док их претходно не би позвао у ислам.“

Пре него што би се водила борба, услов је био да се народ позове у ислам, ако им ислам није већ био познат.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, позивао их је у ислам, па ако би одбили, понудио би им да плаћају џизју (порез), а ако би и то одбили, онда би се борио против њих, као што је дошло у другим хадисима.
Мудрост џихада је у прихватању људи ислама, а не у похлепи за њиховим животима, имовином и земљом.