'Ко од вас види нешто неваљало, нека то промени и уклони руком, а ако не могне руком, онда језиком, а ако не могне ни језиком, онда срцем, а то је најслабији вид имана.'”

Овај хадис представља основу када су у питању степени мењања онога што је неваљало.
Постепеност у забрањивању зла. Свако треба да отклони зло сходно својим могућностима.
Забрана неваљалог је величанствен аспекат ове вере и та одговорност не спада ни са кога. Дакле, сваки муслиман је дужан да то примењује сходно својим могућностима.
Позивање у добро и одвраћање од зла је од карактеристика имана, а иман се повећава и смањује.
Како би неко забрањивао зло, потребно је да поседује знање о томе.
Осим тога, потребно је и да се уклањањем зла не начини још веће зло.
Такође, лепо је да се човек придржава одређених правила приликом отклањања онога што је неваљало.
Уклањање зла захтева добру шеријатску политику, квалитетно знање и проницљивост.
Уколико неко не би негирао зло својим срцем, то је знак слабости имана.