Нема ни једног муслимана којем наступи прописана молитва па у потпуности узме абдест и обави молитву скрушено, а да му то неће бити откуп за грехе које је претходно починио, уколико не уради велики грех. Цели живот ће му тако бити (ако тако буде радио).“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да нема нити једног муслимана коме наступи време обавезне молитве, а потом у потпуности узме абдест, те обави молитву скрушено својим срцем и удовима предан Узвишеном Аллаху и свестан Његове величине, затим на беспрекоран начин обави руку', сеџду и остале делове молитве, а да му та молитва неће избрисати мале грехе које је претходно урадио, под условом да се клонио великих. Ова вредност молитве је трајна и важи за сваку молитву коју човек обавља.