када би Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговорио: „Аллах чује онога ко Га хвали“, нико од нас не би савио леђа све док Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, не би учинио сеџду (спустио чело на тло), а затим бисмо и ми после њега учинили сеџду

Опис начина на који су асхаби следили Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у молитви: они не би прелазили са стајања на чињење сеџде све док сам Посланик не би спустио чело на земљу.
Ибн Декик Ел-'Ид каже: Ово указује на дуго трајање смирености код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
За онога ко следи имама (предводника) у молитви постоје четири случаја: 1. Претицање: када присутни верник почне неки чин пре имама, на пример, када учини неки рукн пре имама, као што је рукӯ' пре имама или учини сеџду пре имама. Ово је строго забрањено (ар. харам). Ако то учини с намером и уз свест о забрани, његова молитва је поништена, било да је претекнуо имама на рукну или по самом чину рукна. Ако се ово деси на почетном текбиру, молитва се не рачуна и мора се поновити. 2. Сагласност: када је особа у потпуној сагласности са имамом, прегиба се (иде на руку) с њим, чини сеџду с њим и устаје с њим. Ово је у најмањем случају покуђено, али према важећим доказима и ово се сматра забрањеним. Ако се деси да учини почетни текбир са имамом, молитва се не рачуна и мора се поновити. 3. Праћење: када верник обавља делове молитве одмах након имама, без кашњења. Ово је прописано и у складу са праксом Посланика. 4. Заустављање или заостатак: када верник касни за имамом на начин који га изводи из праћења, на пример, када имам иде на руку (прегибање), а верник остаје стојећи све док имам не буде близу подизања са руку'а. Ово је супротно прописаном и забрањено је, осим у случају оправданог разлога као што су болест или старост.