Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“

Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, а то је долина између Таифа и Мекке, са њим је било неколико асхаба који су скоро примили ислам. Прошли су поред једног дрвета које се зваше Зату енват (дословно: дрво на које се ствари каче). Наиме, многобошци су то дрво величали и на њега качили оружје и остали ратни прибор желећи да тиме постигну берићет. Када су то асхаби видели, од Посланика су затражили да и њима приреди неко дрво на којег ће качити оружје. Мислили су да је то дозвољено. Међутим, Посланик је почео славити Узвишеног када је то чуо, негирајућии њихов захтев и величајући Аллаха. Потом их је обавестио да њихов захтев личи оном од Исраелћана: "Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!“ Када су Исраелћани видели да неко други обожава кипове, затражили су да се и њима направе кипови које ће обожавати. Асхаби су тражећи ово, дакле, поступили на исти начин као и Исраелћани. На концу свега, Посланик је наговестио, упозоравајући, да ће у овом уммету бити оних који ће следити путеве хришћана и јевреја.