„Није исправно да муслиман који има нешто што треба опоручити проведе три ноћи, а да његова опорука није код њега записана.“

- Прописаност остављања опоруке и њено благовремено писање је примена Аллахове наредбе у вези с њом, и то је припрема за (изненадну) смрт, као што помаже да човек добро размисли коме ће шта опоручити пре него сметне с ума због заузетости (па га смрт изненади).
Опорука је врста остављање на еманет неком након своје смрти да управља неким делом његове имовине, или да води бригу о његовој малој деци или да одреди некога за било који посао или имовину којом располаже након своје смрти.
Опорука се дели на три врсте: 1. Препоручена (мустехаб): То је опорука да се део његове имовине троши у добротворне сврхе, како би му награда за та дела стизала након његове смрти. 2. Обавезна (ваџиб): То је опорука која се односи на права која је обавезан извршити, било да су та права у вези са Аллахом Узвишеним, као што је зекат који није исплатио, кефара (откуп) и слично што је прописано шеријатским законом, или да су у вези са људима, као што су дуг или враћање повераних ствари. 3. Забрањена (харaм): То је опорука у којој завешта више од трећине своје имовине или опорука у корист наследника, што је у супротности са шеријатским прописима.
Вредност Ибн Омера, радијаллаху анху, његова ревност у чињењу добра и придржавање прописа Мудрог Створитеља.
Ибн Декик ел-'Ид је рекао: „Дозвољавање (да се не запише) у трајању од две или три ноћи има за циљ отклањање потешкоћа и олакшавање обавеза.“
Важне ствари треба забележити у писаној форми, јер је то поузданије и боље чува права.