„Две благодати (Аллахове) већина људи не цени: здравље и слободно време.“

Упоређивање човека са трговцем, а здравља и слободног времена са главницом иметка. Онај ко добро искористи свој капитал, постићи ће добитак и успех, док ће онај ко га расипа бити губитник и кајаће се.
Ибнул-Хазин је рекао: „Благодат је оно што човек ужива и што му прија, а губитак је када неко купи нешто за много више од његове стварне вредности или прода нешто испод вредности. Тако, онај ко има здраво тело и има слободног времена, а не труди се за своју ахиретску добробит, као да је претрпео губитак у трговини.“
Важно је искористити здравље и слободно време за приближавање Аллаху, Узвишеном, и чинење добрих дела пре него што прође та могућност.
Захвалност на Аллаховим благодатима бива њиховим коришћењем у приближавању Аллаху Узвишеном кроз чињење добрих дела.
Ел-Кади Ијад и Ебу Бекр ибнул-Ареби су рекли: „Постоји разлика у мишљењима око тога која је прва Аллахова благодат дата човеку. Једни кажу да је то вера (иман), други да је живот, а трећи да је здравље. Прво мишљење (иман) је најисправније јер је то апсолутна благодат. Живот и здравље су световне благодати, и не могу се сматрати истинским благодатима осим уколико се практикује вера. Управо у томе многи људи губе, јер им измакне добитак или он буде умањен. Онај ко се препусти својој души која подстиче на зло, стреми ка удобности, не чува граница шеријата и немаран је према истрајности у покорности, тај је губитник. Исто важи и за онога ко има слободно време, јер заузети човек може имати оправдање, док слободан нема оправдања, и због тога ће бити потврђен доказ против њега.“