„Ко опонаша неки народ, он је од њих.”

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису скреће позорност да онај ко опонаша неке људе, били они неверници или грешници или добри људи, њима и припада. То се опонашање се огледа у практиковању њихових специфичних обичаја, обреда или уверења. Осим тога, опонашање у вањском смислу доводи до опонашања и у унутрашњем, а нема сумње да је опонашање неког продукт задивљености њиме, а може одвести и до љубави, величању и прилањању. То може човека одвести у опонашање тог неког и у веровању и обредословљу, да Аллах сачува.