„Сехурили смо са Послаником, нека су на њега мир и благослов, а затим је устао да клања. Рекао сам: ‘Колико је било времена између езана и сехура?’ Рекао је: ‘Отприлике колико је потребно да се проучи педесет ајета.’“

Пожељно је одложити сехур до непосредно пред зору, јер када се сехур одложи, корист за тело је већа, а корист од њега током дана је израженија.
Асхаби су били ревносни да се окупљању са Послаником, саллаллаху 'алејхи ве селлем, како би учили од њега.
Хадис нам указује на лепо дружење Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, са својим асхабима, јер је јео заједно с њима.
Време имсака (почетка поста) је са појавом зоре.
Његове речи: „Колико је било између езана и сехура,“ односе се на време између сехура и икамета, јер у другом хадису каже: „Колико је било између њиховог завршетка сехура и уласка у молитву.“ Хадиси објашњавају један други.
Мухеллеб је рекао: „Овде се време мери физичким радњама, као што су Арапи мерили време делима, па су говорили: ‘Колико је потребно да се помузе овца’ или ‘Колико је потребно да се закоље камила.’ Зејд бин Сабит, радијаллаху анху, променио је такав начин мерења и одредио време кроз учење Кур'ана, указујући да је то било време посвећено ибадету учења Кур'ана. Да су мерили време на неки други начин уместо радњама, рекао би, на пример: ‘Колико је потребно за један степен’ или ‘трећина петине сата.’“
Ибн Еби Џемра је рекао: „Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, увек је гледао шта је најлакше за његов уммет, па би то чинио. Да није сехурио, људи би га следили, што би некима од њих било тешко. А да је сехурио усред ноћи, то би такође било тешко за оне којима превладава сан, па би то могло довести до пропуштања сабах-намаза или до потребе да бдију ноћу до сехура.“