HadeethEnc · 1.47.0
„Да неко од вас узме своје уже, па оде и донесе сноп дрва на леђима, затим га прода и тако се сачува просјачења, боље му је него да тражи од људи, да ли ће му дати или ускратити.“
Available translations
Choose an available translation of this Hadeeth
01
Hadeeth text
Пренео је Зубејр ибн Ел-Авам, радијаллаху анху, да је Посланик, мир му и благослов, рекао: „Да неко од вас узме своје уже, па оде и донесе сноп дрва на леђима, затим га прода и тако се сачува просјачења, боље му је него да тражи од људи, да ли ће му дати или ускратити.“
02
Explanation
Посланик, мир му и благослов, јасно је показао да је за човека боље да ради било какав посао, макар то било да узме уже, сакупи дрва, носи их на леђима, прода их и од тога живи или чак подели део у добротворне сврхе, него да проси и понижава се тражећи од људи, који му могу дати или га одбити. Просјачење је понижење, а верник је поносит и не дозвољава себи да се понизи.
03
Benefits
Подстицај на уздржавање од просјачења и избегавање тражења од људи.
Подстицај на рад и стицање егзистенције, макар тај посао био прост или понижавајући у очима људи.
Ислам се бори против просјачења и ленчарења, зато је обавезао тражење егзистенције и рад, чак и ако је тежак, као што је сакупљање и продаја дрва.
Није дозвољено просити ако човек има способност да ради и зарађује за живот.
Питање упућено владару у случају потребе је дозвољено, рекао је Узвишени Аллах: „ни онима којима си рекао, када су ти дошли да им даш животиње за јахање: ‘Не могу наћи за вас животиње за јахање’ – па су се вратили сузних очију, тужни што их не могу купити.“ (Ет-тевбе, 92.)
Ко буде присиљен да проси, јер није у стању да ради и зарађује, или да скупља дрва, томе је дозвољено да тражи, али без навалентности и без упорног инсистирања. Узвишени Аллах је рекао: „Они просећи не досађују људима.“ (Ел-Бекаре, 273.)
Рекао је учењак ен-Невеви: „У овоме је подстицај на давање милостиње, јело од зараде сопствених руку и стицање иметка на дозвољен начин.“
Подстицај на рад и стицање егзистенције, макар тај посао био прост или понижавајући у очима људи.
Ислам се бори против просјачења и ленчарења, зато је обавезао тражење егзистенције и рад, чак и ако је тежак, као што је сакупљање и продаја дрва.
Није дозвољено просити ако човек има способност да ради и зарађује за живот.
Питање упућено владару у случају потребе је дозвољено, рекао је Узвишени Аллах: „ни онима којима си рекао, када су ти дошли да им даш животиње за јахање: ‘Не могу наћи за вас животиње за јахање’ – па су се вратили сузних очију, тужни што их не могу купити.“ (Ет-тевбе, 92.)
Ко буде присиљен да проси, јер није у стању да ради и зарађује, или да скупља дрва, томе је дозвољено да тражи, али без навалентности и без упорног инсистирања. Узвишени Аллах је рекао: „Они просећи не досађују људима.“ (Ел-Бекаре, 273.)
Рекао је учењак ен-Невеви: „У овоме је подстицај на давање милостиње, јело од зараде сопствених руку и стицање иметка на дозвољен начин.“
Attribution
[رواه البخاري]
Categories
Share
Share hadeeth
Sharing options · 0 Total shares