„Био је један човек, не знам да је ико живео даље од џамије од њега, али га ниједан намаз није заобишао (никада није пропустио намаз у џамији)

Убејј ибн Ка'б, радијаллаху анху, пренео је: „Један енсарија био је међу онима који су најдаље становали од Посланикове џамије, али му ниједан намаз није промакао, редовно је долазио на сваку молитву са Аллаховим Послаником, алејхисселам. Неко му је рекао: „Зашто не купиш магарца, којег би јахао по мраку и великој жеги?“ Што не купиш магарца па да на њему долазиш по мраку ноћу, и по врућини дању? Не бих волео да ми је кућа поред саме џамије. Желим да ми Аллах упише сваки корак којим пођем у џамију да Му се клањам, и сваки корак кад се вратим кући (као добра дела).“ Када су речи овог човека стигле до Посланика, он је рекао: „Аллах ти је све то уписао.“