„Питала сам Аишу: ‘Зашто жена у хајзу (менструацији) надокнађује пост, а не надокнађује намаз?’

Осуда онога ко поставља питања из тврдоглавости, претеривања или ради расправе, а не ради тражења истине.
Назив „Харуријке” односи се на становнице места Харура у близини Куфе, присталице секте хариџија. Аиша, нека је Аллах задовољан њом, упоредила је Му’азу с њима због њихове претеране строгости, упорности и навике да постављају мноштво усиљених питања.
Дужност учитеља је да појасни и упути онога ко тражи знање са искреном намером да учи и добије упуту.
Одговарање доказом има предност, јер је Аиша, нека је Аллах задовољан њом, одговорила тако што је навела сам Послаников поступак, без улажења у разлоге или значења. То је зато што је одговор из самог извора најпоузданији и најделотворнији у отклањању сумњи и противљења.
Покорност одлуци Аллаха и Његовог Посланика, алејхисселам, обавезна је чак и ако човек не разуме њену мудрост.
Учењак ен-Невеви каже: „Смисао речи Аише, нека је Аллах задовољан њом, јесте да је мислила на једну секту хариџија која је сматрала обавезним да жена у хајзу накнадно обави све молитве (намазе) које је пропустила током менструације, што је супротно консензусу муслимана. Аишино питање било је уствари питање са намером осуде, у смислу: То је начин размишљања Харурија, а какав је то зао и погрешан пут.“