‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?’“

Једна од великих врлина Ебу Бекра ес-Сиддика, радијаллаху анху, јесте то што је пратио Аллаховог Посланика, алејхисселам, у хиџри из Меке у Медину, оставивши иза себе породицу и иметак.
Брига и нежност Ебу Бекра ес-Сиддика, радијаллаху анху, показују дубину његове љубави према Аллаховом Посланику, алејхисселам, и његов искрен страх за његову безбедност од непријатеља.
Обавеза је имати поверење у Узвишеног Аллаха и ослонити се на Његову заштиту, али након што човек учини све што је у његовој моћи у погледу опреза и предострожности.
Аллахова пажња, заштита и помоћ обухватају Његове посланике и побожне вернике. Узвишени Аллах каже: „Ми ћемо, сигурно, помоћи Наше посланике и оне који верују, и у овоме животу и на Дан кад сведоци буду устајали.“
Подсетник да онај ко се искрено ослони на Аллаха — Аллах му је довољан: помоћи ће му, подржати га, заштитити и сачувати.
Потпуно ослањање Посланика, алејхисселам, на свог Господара у свему се уздао у Њега, предао Му свој случај и потпуно се предао Његовој вољи.
Храброст Посланика, алејхисселам, и његова способност да умири срца и смири душе у тренуцима страха и опасности.
Напуштање места због вере, из страха од непријатеља, дозвољено је и представља предострожност у заштити вере.