„Пожурите са сахраном, јер ако је покојник добар, водите га ка добру, а ако није, ослобађате се зла са својих вратова.“

Ибн Хаџер је рекао: „Препоручује се пожуривање, али тако да се не пређе у претерану журбу која би могла довести до штете за покојника или тешкоћа за онога ко носи или прати сахрану.“
Пожуривање се ограничава у случајевима када смрт није изненадна или постоји страх да би могла бити у питању несвестица (или кома или клиничка смрт). У том случају, не треба сахрањивати док се смрт не потврди. Такође, одлагање је допуштено ако је у питању мање кашњење ради користи, као што је повећање броја оних који ће молитву обавити или долазак ближњих, под условом да нема бојазни од тога да се тело поквари.
Подстицање на пожуривање са сахраном је у корист покојника ако је био добар, или у корист пратилаца ако је био лош.
Рекао је учењак ен-Невави: „Из овога се закључује да треба избегавати дружење са следбеницима неистине и лошим људима.“