„Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, заклао је два црно-бела рогата овна својом руком и притом проучио бисмилу и текбир, ставивши ногу на њихов бок.“

Прописано је жртвовати курбане. Сви муслимани су сагласни по том питању.
Најбоље је да курбан буде овакав какав је био Послаников. Његов изглед је леп, а усто много меса и лоја садржи.
Ен-Невеви је рекао: „Из овога хадиса се закључује да је човеку похвално да коље курбан својом руком, те да никога тиме не опуномоћује осим ако није у могућности лично урадити. У случају оправданости, похвално му је да присуствује клању. С тим да је свакако дозвољено да овласти неког муслимана да за њега закоље курбан без разилажења међу исламским учењацима.“
Ибн Хаџер је казао: „Похвално је донети текбир уз бисмилу приликом клања, те ставити ногу на десни бок курбана који се приноси. Учењаци су сагласни да се животиња треба положити на њен леви бок, како би онај који коље могао стати на десни, те како би му било лакше јер ће нож држати у десној, а левом руком ће моћи придржати главу курбана.“
Похвално је принети курбан са роговима, а дозвољено је и без њих.