‘Заиста је гроб прва станица на путу ка Ахирету. Ако из њега неко изађе спашен, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спашен, оно што следи биће му теже.’“

Када би вођа правоверних, Осман ибн Афан, радијаллаху анху, стао поред гроба, плакао би док му сузе не натопе браду. „Спомињеш Рај и Пакао, па не плачеш ни од чежње за Рајем ни од страха од Пакла! А плачеш због гроба?“ Одговорио је: „Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, обавестио је да је гроб прва станица од станица Ахирета. Ако се неко спасе и избави из њега, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спасен од његове казне, оно што следи биће још теже од онога што је у њему.“