O ljudi, ko nešto zna - neka to kaže, a ko ne zna – neka kaže: 'Allah zna!', jer je znanje onoga koji ne zna (u tome) da kaže: 'Allah zna!'

Značenje hadisa: Kada čovjek bude upitan o nečemu što zna, neka to ne skriva, a kada bude upitan o nečemu što ne zna neka kaže: “Allah najbolje zna.”, i neka ne odgovara, jer znanje je kazati: “Allah zna.”, ako se nešto ne zna. Onaj ko to kaže on je pravi znalac jer je spoznao svoj status i spoznao je da ne zna, pa je za ono što ne zna kazao da Allah najbolje zna. Kod Muslima u verziji stoji: “Neki od vas će pokazati veću učenost ako za ono što ne znaju kažu da Allah najbolje zna.”, tj. bolje mu je i korisnije da kaže za ono što ne zna da Allah najbolje zna. “Reci: ‘Ne tražim ja od vas za ovo nikakvu nagradu, i ja nisam izvještačen!’” Ibn Mesud je tumačio ovaj ajet: “Za objavu koju vam dostavljam ne tražim nagradu, nego želim samo da vas uputim na pravi put i ne želim da vam otežavam ili ja vam ne govorim bez znanja.” Zaključak je da čovjeku nije dozvoljeno da se izlaže izdavanju fetvi ako ne zna, čak i ako ga je Allah odredio imamom ljudima, jer ako se bude izlagao tome, biće mu samo šteta na ovome i na budućem svijetu. Metali'ul-envar ala sahihil-asar, 4/439., Šerhu rijadis-salihin, Ibn Usejmin, 6/391-392.