"Zar misliš da sam se s tobom cjenkao da bih došao do tvoje deve? Uzmi i tvoju devu i dirheme, to tebi pripada."

Džabir b. Abdullah je bio sa Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, u jednoj od bitaka i putovao je na devi koja se toliko umorila da ju je htio pustiti, jer od nje nije bilo koristi. Poslanik, sallalahu 'alejhi ve sellem, iz svoje samilosti prema ashabima, onima koji su slabi i nemoćni, išao je na začelju kolone. On je tada sustigao Džabira koji je bio na izmorenoj devi. Tada mu je dovu proučio, te je devu malo udario, što je uticalo da ona dobije snagu i počela je da ide kao nikada do tada. Želeći nakon toga iz svoje dobrote da Džabiru olakša putovanje i da ga razveseli, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, počeo je razgovor sa njim. On tada reče: “Prodaj mi je za ukijju (40 dirhema).” Džabir je želio i bio je zadovoljan Allahovom dobrotom i znao je da na vjeru negativno ne utiče ako ne proda nešto, jer to ne ulazi u obaveznu pokornost, osim ako se radi o naredbi. I pored toga Poslanik opet reče: “Prodaj mi je.” On mu je prodao, ali je tražio da se njome koristi do Medine, dok ne dođe svojoj porodici, što je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, prihvatio. Kada su stigli, odveo je devu, i dao je Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, a on mu je platio. Nakon što se Džabir vratio, on je poslao po njega i rekao mu: “Zar misliš da sam se s tobom cjenkao da bih došao do tvoje deve? Uzmi i tvoju devu i dirheme, to tebi pripada.” Ovo nije ništa čudno kada se zna dobrota i plemenitost Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Ovakvih veličanstvenih primjera ima puno.