Neki čovjek je u vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, optužio svoju ženu (za blud) i zanijekao dijete (koje je ona rodila). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio im je, i oni su se zakleli uz kletvu onako kako je to Allah propisao, a zatim je presudio da dijete pripadne ženi, rastavivši (brak) između njih dvoje, jer su se zakleli uz izazivanje prokletstva na kraju.

U ovoj predaji prenosi Ibn Omer, radijallahu anhuma, da je neki čovjek optužio svoju ženu za blud i zanijekao dijete (koje je ona rodila), kazavši da nije njegovo. Ona je to negirala, pa se među njima desilo međusbno proklinjanje. Muž se četiri puta zakleo da je iskren a peti je put prizvao prokletstvo na sebe, ako je lažov. Zatim se i žena četiri puta zaklela na to da on laže i peti put je prizvala Allahovu srdžbu ako ona laže. Kada je okončano ovo međusobno proklinjanje, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ih je rastavio zauvijek, a dijete je ostavio sa ženom i nije se pripisivalo čovjeku.